img

Kako Da Kontrolišete Svoj Bes?

Ljutnja je normalna zdrava emocija, dok je bes neuspeh samokontole. 

Beautiful Minds J&D

Bes vs. ljutnja?

Ljutnja je jedna od 5 osnovnih emocija uz strah, radost, gađenje i iznenađenje.  Kao što vidite među bazičnim emocijama samo je 1 prijatna (radost), 1 je neutralna (iznenađenje), a 3 su neprijatne (ljutnja, tuga i strah).

Samim tim što je bazična emocija, veoma je značajna. Daje nam snagu da se borimo za sebe i pomaže nam da upoznamo sebe i druge. Ljutimo se kada smatramo da nam je učinjena neka nepravda, nepoštovanje, kada se neko prema nama ponaša na štetan, neodgovoran način ili kada se nama bliska osoba ponaša na način koji mi percipiramo kao štetan za nju samu. Ljutimo se često i na sebe zbog svojih propusta.

Ljutnja je uvek signal da nam nešto ne odgovara i kada se ljutimo na nekoga mi u stvari želimo da ta osoba promeni neko određeno ponašanje. Ali da bi druga osoba razumela naš zahtev za promenom ponašanja, važno je da obratimo pažnju na način na koji se ljutimo.

Ako dozvolimo da naša ljutnja eskalira, da se pretvori u bes ili agresiju, to znači da smo izgubili samokontrolu, a u situaciji bez samokontrole teško da vodimo računa o tome šta govorimo i radimo. Često kažemo ono što ne mislimo, generalizujemo stvari i vređamo. Šta se onda dešava – ako se zbog naše ljutnje druga osoba uvredi, ona nam time pokazuje da je naš zahtev doživela kao napad na sebe, a ne na svoje ponašanje i teško da će doći do promene koju želimo.

Zato je važno pre svega naučiti se samokontroli, i iz pozicije jedne zdrave emocije (ljutnja) smireno i konstruktivno, na otvoren i prihvatljiv način objasniti šta nam smeta, zašto se ljutimo i šta zapravo želimo.

Bes je nezdrava, blokirajuća emocija koja nam zamagljuje razmišljanje, te ne razmatramo posledice i efekte besnog ispada i samim tim pravimo greške. 

Kako se razvija bes?

Kako se razvija bes?

Kao što smo rekli bes je ekstremni stepen ljutnje, odnosno ljutnja koja se otrgla kontroli.
Svako od nas je bar jednom u životu imao napad besa. I svako se na svoj način izborio sa tim osećanjem.
Neki ljudi su genetski predisponirani za burnije reagovanje na izazovne stimuluse, a s druge strane i iskustva odrastanja i životnih okolnosti takođe utiču na načine reagovanja, razmišljanja, ponašanja. Odnosno genetika i sredina nas oblikuju u svemu onome što smo. Međutim i genetske datosti se kroz interakciju daju promeniti (epigenetika). Šta to znači?

To znači da ispravnim načinom razmišljanja i radom na sebi možemo promeniti ili bar unaprediti nepovoljne osobine kod sebe. Ovo je jedno od najoptimističnijih naučnih otkrića današnjica – ljudi se daju promeniti! Samo je pitanje spremnosti za rad na sebi, ali pre svega pitanje samokritičnosti, odnosno koliko osoba uviđa da treba da nešto promeni.

Dakle osim što je neko rođen ili je ”naučen” da ima ”kratak fitilj”, šta se najčešće dešava u glavi osobe koja ”burno reaguje” na provokaciju bilo koje vrste:

  1. Pitanje je šta osoba uopšte opaža kao provokaciju. Najčešće se radi o pogrešnim uverenjima koja se javljaju kao automatske misli. U situaciji kad šalterska službenica baš ispred vas zatvori šalter i ode na pauzu, a vi ste već u redu pola sata možete pomisliti – “Nisam srećan zbog ovoga, ali to je normalna situacija koja se svima dešava, sačekaću“. Ili možete sebi govoriti – “Zašto je baš sad našla da ide na pauzu, zašto se samo meni ovo uvek dešava? Ovo je užasno i ja to ne mogu i neću da trpim!”
    Da li primećujete razliku? Jedna vrsta unutrašnjeg govora vas smiruje, a druga vas razljućuje.
  2. Karakteristično za osobe koje imaju problem sa besom je njihova tendencija da sve što nije u skladu sa njihovim željama ili interesima opažaju kao nešto što je isključivo lično upereno protiv njih. Upravo takvo iskrivljeno gledanje na stvari u kome drugi ljudi lično i namerno čine nešto loše nama dovodi do agresivne reakcije. Vratimo se na primer sa šalterskom službenicom. Dakle, pošto ste sebe već ubedili da se tako nešto uvek dešava samo vama i da se to apsolutno ne može podneti, nastavljate sa iracionalnim ubeđivanjem sebe – ”Pa da, baš je namerno ispred mene zatvorila šalter…sad sigurno likuje što ću da čekam ovde ko bednik dok ona ispija kafu…sigurno mi se si sad smeju…kako je smela to da mi učini, kako se usuđuje!!!”
    Sigurno primećujete kako ovakvo razmišljanje uvodi u spiralu besa koji se pojačava.

Zašto da ne pobesnite?

Naučnici su zaključili da nas ispoljavanje besa ne čini srećnijim.

Važno je znati da nas ispoljavanje besa kroz agresiju ”ne oslobađa” tenzije i ne čini bolje raspoloženim, već naprotiv – vodi u dodatno pojačavanje tenzije koje je često praćeno osećajem krivice, sramote i osećaja manje vrednosti – upravo zbog doživljaja da smo izgubili kontrolu nad sobom.

Kako da ne pobesnite?

Kako da kontrolišem bes?

Dakle, kada vas sledeći put nešto razbesni, pokušajte sledeće:

  1. Osvestite da ste besni i da vas je do toga dovela ne sama situacija po sebi, već ono što ste sebi govorili u toj situaciji. Kada bi sama situacija po sebi budila agresiju onda bi svi, apsolutno svi ljudi vikali, psovali, vređali i tukli se po šalterskim salama i drugim situacijama koje vas dodvode do ”eksplozije”.
  2. Ne vređajte i ne vičite, već udahnite duboko. Dajte sebi vremena da razmislite.
  3. Zamislite znak „stop!“. Zažmurite i pokušajte da zamislite sobraćajni znak „stop“ i tako zaustavite svoje negativne misli koje vas uznemiravaju i sprečite sebe da reagujete impulsivno.
  4. Promenite unutrašnji govor u racionalan. Nije sve isključivo upereno namerno protiv vas, niti je toliko strašno niti je neizdrživo. A najvažnije od svega – šta ćete vi dobiti od agresivne reakcije? Da li će ishod biti povoljniji po vas (naročito dugoročno gledano) ako izgubite kontrolu u besu ili ako se ponašate konstruktivno?

Ako želite preventivno da radite na sebi vezano za svoj bes, pokušajte sledeće:

  1. Razmislite koje su to najprovokativnije situacije ili ljudi koji utiču na to da najlakše pobesnite. Zatim razmislite zašto se to dešava. Šta to govorite sebi što vas dodatno uznemirava. Za prvi momenat pokušajte da izbegavate takve okolnosti, ali ako to nije moguće, barem ćete znati kada da ih očekujete i moći ćete da se pripremite na to i da svesno umanjite ili skroz obuzdate bes.
  2. Suočite se svojim besom. Ne trudite se da zaboravite da ste bili besni. Zamišljajte scenu u kojoj ste pobesneli i pojačajte ddatno svoju ljutnju u mislima. Zatim vizualizujte scenu nekoliko puta zamišljajući drugačije načine reagovanja – koji isključuju besne reakcije. U nekoj od sledećih situacija kada budete osećali bes, možda posegnete za nekom od drugačijih reakcija koje ste vizualizovali tokom vežbe.
  3. Prepoznajte kod sebe znake eskaliranja ljutnje: ubrzano disanje, stiskanje vilice, stisnute pesnice, znojenje…Zatim koristite duboko disanje ili gore pomenutu ”stop tehniku” da biste ponovo preuzeli kontrolu nad sobom.
  4. Uvežbavajte racionalan, pomažući stil razmišljanja. Svako razmišljanje koje vas uvodi u nezdrave emocije (bes, mržnja, krivica, panika itd…) nije konstruktvno i pomažuće. Treba osvestiti svoje automatske negativne misli i preformulisati ih u konstruktivne i pomažuće.
  5. Počnite da koristite asertivnu komunikaciju.
  6. Meditacija, relaksacija, šetnja, svež vazduh, dovoljno sna su faktori zdravog života važni za normalno funkcionisanje. Na duže staze vode smanjenju stresa, pa samim tim manje podložni impulsivnom reagovanju i nervozi.

Ukoliko imate problem sa kontrolom besa, možete nas kontaktirati putem email adrese: beautifulminds.jd@gmail.com

Nadamo se da vam je ovaj tekst koristio.
Pišite nam vaša iskustva, pohvale i kritike, kao i sva pitanja koja vas interesuju na ovu ili neku drugu temu.
Podelite sa svojim prijateljima kojima mislite da bi ovaj tekst bio koristan.

Vaš BeautifulMinds J&D Tim.