img

Anksioznost – Simptomi, Uzroci i Saveti Za Prevazilaženje

Prošla, 2020. godina i pandemija koronavirusa obeležile su jedan deo ljudske istorije, ali i mnoge individualne živote. Pandemija je uticala na živote ljudi u mnogo aspekata, najčešće donoseći negativne ishode zbog izolacije i osame koje su kao mere protivu nje zahtevale.

Pandemija je za mnoge značila i suočavanje sa bolešću, neizvesnosti po pitanju posla, ili čak gubitak istog, kao i potpune promene u pogledu svakodnevnih navika i obaveza. Sve ovo dovelo je generalnu zabrinutost i neizvesnost, pa tako i drugu epidemiju – epidemiju anksioznosti.

Kao što većina nas već zna anksioznost se uglavnom definiše kao preterana briga, konstantna zabrinutost i strah bez očiglednog povoda u spoljnim okolnostima. Anksiozne osobe često strepe i strahuju od nepovoljnog ishoda koji nema opravdanje u realnosti.

Ipak, prošla godina je bila vrlo plodno tlo za razvoj neizvesnosti i strepnje čak i kod onih koji se nikada pre nisu suočavali sa iracionalnim strahovima. Po nekim istraživanjima, u SAD-u je u 2020. čak 62% Amerikanaca prijavilo veći stepen anksioznosti nego prošle godine u isto vreme.

Iako nismo uspeli da pronađemo slična istraživanja na teritoriji naše zemlje, nesumnjivo je da i u Srbiji situacija nije  ništa bolja. Naime, sve veći broj ljudi traži psihološku pomoć upravo zbog anksioznosti. Iz tog razloga, odlučili smo da današnji tekst posvetimo upravo znakovima anksioznosti, njenim simptomima i savetima za prevazilaženje ovog napornog psihičkog stanja. 

Zbog čega nastaje anksioznost? 

Svi ponekad osećamo anksioznost – od strepnje pred ispit ili preanaliziranja situacije na poslu. Moguće je da od kad znate za sebe osećate nervozu u blizini vode, ili dok se vozite autoputem. U životu će najverovatnije svako osetiti anksioznost, a ona će se ispoljiti na različite načine.

U najvećem broju slučajeva anksioznost traje određeni period vremena, i prođe. Neizvesnost koju npr. osećamo pred ispit obično prođe kada se sam ispit završi, a ona je imala svrhu da pojača fokus na datu situaciju. Ispit se završio i neizvesnost prolazi – za većinu ljudi. 

Ipak, kod nekih ljudi, osećaj strepnje i anksioznosti trajaće i do nekoliko nedelja, meseci ili čak godina – tada govorimo o anksioznom poremećaju. 

Neka istraživanja insinuiraju da postoje genetske predispozicije za ovaj poremećaj, međutim okidač će najčešće biti – emocionalni stres. Zbog toga se smatra da je anskioznost kompleksan psihološki poremećaj, i da nastaje prilikom kombinovanja više faktora i uzroka.  

Anksioznost simptomi – koji znakovi odaju anksioznost?

Kada je u pitanju anksioznost simptomi se mogu razlikovati od osobe do osobe. Ipak, fiziološki procesi koji se odvijaju unutar tela anksiozne osobe su istovetni. Kada je osoba anksiozna, ona oseća strah, za koji smo rekli da nema uzroka u spoljašnjem svetu.

Ipak, mozak registruje strah, a telo je u stanju pripravnosti, spremno na opasnost. Iz tog razloga javljaju se često, udruženi simptomi kao što su:

  • Nervoza, napetost i tenzija
  • Osećanje opasnosti ili panike
  • Ubrzani rad srca
  • Ubrzano disanje ili hiperventilacija
  • Pojačano znojenje
  • Grčenje mišića
  • Slabost 
  • Vrtoglavica
  • Problem sa koncentracijom i fokusom
  • Problemi sa spavanjem
  • Problemi sa varenjem 
  • Opsesivne misli (OKP)

Postoje još mnogi simptomi koji mogu ukazivati na anksioznost i nije isključeno da su neki drugi, naizgled fiziološki problemi – poput, recimo čestih glavobolja zapravo simptom anksioznosti. Osoba, naročito u slučaju paničnog napada, često može osećati i probadanje u grudima i simptome srčanog udara.

Iako simptomi anksioznosti ne mogu ugroziti vaše fizičko zdravlje, i sam osećaj srčanog udara neće izazvati isti – jako je bitno da ukoliko osetite neke od simptoma anksioznosti, reagujete na vreme i porazgovarate sa stručnjakom, kako biste predupredili razvoj anksioznosti u ozbiljniji psihološki poremećaj.

U grupu anksioznih pormećaja, odnosno “neurotskih i sa stresom povezanih poremećaja”  (prema MKB 10) spadaju:

  • Generalizovani anksiozni poremećaj
  • Mešoviti anksiozno depresivni poremećaj
  • Panični poremećaj 
  • Fobije 
  • Socijalna anksioznost 
  • Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) 
  • Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) 

Anksioznost može značajno i nepovoljno uticati na kvalitet života, i jako je bitno da se njome pozabavite temeljno. 

Ukoliko osetite bilo koje od ovih simptoma, neophodno je najpre se konsultovati sa lekarom i obaviti detaljan lekarski pregled. Kada ste utvrdili da simptomi koje osećate nemaju fizički uzrok, vreme je da se obratite psihijatru, psihologu ili psihoterapeutu.

Anksioznost lečenje – da li postoji rešenje za ovaj problem?

Ono što je jako važno da znate, a naročito ukoliko se suočavate sa anksioznošću po prvi put u životu – baš kao i najveći broj drugih problema i anksioznost je moguće lečiti i neretko potpuno izlečiti ili staviti pod kontrolu tako da više ne kontroliše vaš život i tako da kvalitet vašeg života bude zadovoljavajuć.

Kao što smo napomenuli, anksioznost se ispoljava različito kod ljudi, i neke osobe se mogu suočiti sa težim, a druge sa blažim simptomima anksioznosti. Kod nekih ljudi, anksioznost će biti vezana za jedan period života, dok će određeni broj ljudi morati da nauči da živi sa njom. 

Nekim osobama će biti potrebno farmakološko lečenje, ukoliko su simptomi jaki i istrajni, dok će drugi uspeti da anksioznost prevaziđu i samo putem psihoterapije, savetovanja i promenama određenih životnih navika. Smatra se da se najbolji rezultati dobijaju kada se medikamentozna terapija i psihoterapija kombinuju.

Životne navike koje mogu povoljno uticati na tok anksioznosti

Postoje neke promene koje možete uvesti u vašu svakodnevnicu kako biste olakšali stanje anksioznosti i generalno poboljšali kvalitet vašeg života. 

Takve promene su npr:

  • Poboljšanje kvaliteta sna
  • Meditaciju
  • Uvođenje fizičke aktivnosti 
  • Pažnju o ishrani i izbalansiranim obrocima
  • Izbegavanje alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci
  • Izbegavanje kofeina 
  • Prestanak pušenja
  • Investiranje vremena u hobi ili drugu aktivnost koju volite
  • Socijalizacija

Svaka od ovih aktivnosti, izolovano, neće izlečiti anksiozni poremećaj, međutim, biće snažna podrška na njegovom prevazilaženju. Meditacija i fizička aktivnost, pokazale su se kao odlične metode protiv anksioznosti, budući da se ovim aktivnostima uspešno preusmerava fokus sa misli na trenutni momenat.

Izbegavanje kofeina, alkohola i nikotina, omogućiće vašem telu da ne upada u apstinencijalne krize, koje su same po sebi veliki stres za organizam, a takođe mogu izazvati nervozu i anksioznost. Kvalitetan san je osnova zdravlja, naročito psihičkog. 

Anksioznost vrlo često može da izmori čoveka, zbog toga što je kod anksioznosti celo telo napeto i u stanju pripravnosti non-stop. Iz ovog razloga, dozvolite vašem telu da se kvalitetno odmori.

Anksioznost je moguće prevazići zajedničkim snagama – kontaktirajte Beautiful Minds tim

Postoje mnogobrojne metode i saveti za prevazilaženje anksioznosti koje možete sami preduzeti u pokušaju da olakšate svoje stanje, ali je bitno napomenuti da je najbitnije da se konsultujete sa stručnjakom, koji će vam dati konkretne savete i proverene metode za prevazilaženje problema. 

Psihoterapija se pokazala kao vrlo delotvorna kod anksioznih poremećaja, i predstavlja osnov prevazilaženja ovog problema. Metode kojima se koriste psihoterapeuti u borbi protiv anksioznosti su brojni, a direktno su povezani sa konkretnim problemom.

Pacijent se tokom tretmana uči kako da smanji psihičku i fizičku napetost, kao i da pravilno reaguje na stresne i problematične situacije koje doprinose podizanju nivoa anksioznosti. Psihoterapeut vas može naučiti i tehnikama za opuštanje i relaksiranje, kao i metodama i savetima šta u svom ponašanju treba da se promeni da bi se postojeće stanje stavilo pod kontrolu. 

Ono što želimo da još jednom naglasimo jeste to da se anksioznost može prevazići i nastaviti život oslobođen teškog bremena koje vas blokira u daljem napredovanju. Iako je anskioznost zahtevan psihološki problem, i često može obeshrabriti i naterati čoveka da se oseća bezizlazno – izlaz postoji.

Psihološko savetovalište Beautiful Minds nudi usluge individualnih savetovanja, na kojima učimo metode i načine za oslobađenje od emocija koje sprečavaju naš razvoj i napredak. 

Ne zaboravite da budete saosećajni prema sebi i budete sopstveni prijatelj – naoružani ljubavlju i brizi prema sebi pobedićete bilo koju prepreku, pa čak i one najizazovnije kakva je anksioznost. 

Diplomirani psiholozi
Jelena Stanivuković & David Ramadani