img

KAKO DA SE EFIKASNO NOSITE SA UVREDAMA

Uvrede i pokušaji ljudi da nas ’’spuste’’ mogu značajno da ugroze naš osećaj sreće kao i da umanje nivo samopouzdanja i slike koju imamo o sebi. Uvredama lako možemo da podlegnemo i da se osećamo neadekvatno, da osećamo izolovanost, snuždenost, depresiju ili anksioznost.

U nastavku teksta ćete moći da pročitate kako da uspešno izađete na kraj sa uvredama i samim tim izbegnete ova neprijatna osećanja.

Uvreda može da bude u fizičkom obliku kao što je na primer udarac, šamar ili odgurivanje ali se u najvećem broju slučajeva uvrede upućuju verbalnim putem. To nikako ne znači da uvrede upućene rečima manje bole.

Verbalne uvrede mogu da budu direktne ili indirektne. Direktne uvrede su ređe ali i najbolnije, jer su usmerene direktno na našu ličnost a osoba koja ih upućuje pokazuje jasnu nameru da nas obezvredi. Ovakve uvrede najlakše mogu da povrede a ako su vešto usmerene na neku našu slabu tačku, izazivaju veću bol nego što bi izazvao bilo koji  fizički udarac.

Indirektne uvrede su daleko češće a upućuju se u obliku zbijanja neumesnih šala na tuđ račun, ironičnih komentara, karikiranja nečijeg ponašanja itd… Ali mogu da se iskažu i neverbalnom komunikacijom (govorom tela) npr. kada neko konstantno i neprijatno gleda u nas, značajno podiže obrvu ili se cinično osmehuje.

Ovakve uvrede su daleko suptilnije pa bi i odgovor na njih zahtevao određenu dozu suptilnosti ako želimo da iz situacije izađemo kao pobednici.

KAKO SE NAJUSPEŠNIJE NOSITI SA UVREDAMA?

Postoji dosta načina kojima možete da odgovorite na uvredu. Neki odgovori su efikasniji od drugih zato obratite pažnju na prednosti i mane svakog od njih.

LJUTNJA

Ljutnja je najslabiji i najmanje uspešan odgovor na uvredu i to iz više razloga:

  • To šalje poruku da smo prihvatili uvredu, a samim tim i da je shvatamo ozbiljno.
  • To sugeriše da možda ima istine u uvredi.
  • To nas uznemirava i destabilizuje, što, osim što je neprijatno, može da izazove i dalje uvrede.

PRIHVATANJE

Iako na prvi pogled deluje kao pokazivanje slabosti, prihvatanje je možda najefikasniji način nošenja sa uvredama. 

Ljudi kojima smo okruženi imaju svoje stavove i mišljenja a kada bismo svi voleli iste stvari i razmišljali na isti način svet bi bio vrlo dosadno mesto. Ako je uvreda nastala zbog razlike u mišljenju i stavovima, važno je da postavite sebi tri pitanja:

Da li je uvreda istinita

Naš um po automatizmu prihvata svaku novu informaciju kao istinitu – tako smo prosto ’’programirani’’. Kada nam saopšte lično mišljene, ljudi nam šalju novu informaciju. Međutim, mišljenja ne moraju, niti su nužno istinita. Tako, na primer, ako bi vas koleginica na poslu nazvala lenčugom, u redu bi bilo da se složite sa njom ako zaista lenčarite tokom cele smene. Ali ako znate koliko sebe dajete i ulažete u posao, a koleginica nije u prilici da to uvidi ili je jednostavno pakosna, onda znate da komentar nije istinit i da je u pitanju samo njena mala pakost ili nesporazum. Kada ste sigurni da se radi o neistinama, uvrede možete mirne glave da prihvatite samo kao informacije, ali ne i da se sa njima složite

Ko upućuje uvredu

Ovo je veoma važno! Postoji velika razlika između komentara osobe koju poštujemo i čije mišljenje cenimo i komentara nekoga kod koga nikada ne bismo otišli po savet. Zapravo, kada nas kritikuje osoba koju poštujemo to gotovo nikada ne shvatamo kao uvredu, već kao dobronameran apel ili sugestiju. I eto paradoksa – najveću nelagodu nam izazivaju komentari onih osoba koje niti poštujemo niti cenimo njihovo mišljenje.

Zato bi najpametnije bilo da postavite sebi pitanje: ’’Da li bih od ove osobe tražio/la savet?’’ Ako je odgovor potvrdan, verovatno ćete izneto mišljenje uzeti u dublje razmatranje, ali ako je odgovor negativan, onda ga treba prihvatiti kao što prihvatamo što pas laje ili malo dete psuje.

Zašto (koji motivi stoje u pozadini)

Izgovorene reči su jedno, ali sama interpretacija uvrede u velikoj meri zavisi od poznavanja motiva koji stoje iza nje. Kao što smo već naveli, kritiku osobe koju poštujemo gotovo nikada nećemo shvatiti kao uvredu jer i nije.

Ipak, neuporedivo češće se iza uvrede kriju ne tako dobronamerni motivi kao što je lično nezadovoljstvo, sujeta, ljubomora ili razilaženje u mišljenju. A ako je ovo slučaj, onda zaista nema potrebe da nasedate na provokacije osobe koja je pre svega nezadovoljna sobom.

UZVRAĆANJE UVREDE

Iako deluje veoma primamljivo, odgovaranje na uvredu novom uvredom može dodatno da pogorša stvari. Prvo, da bi bio uspešan, vaš odgovor mora da bude momentalan, vešto upakovan i prikladan, i drugo – mora da vam padne na pamet u pravo vreme. U suprotnom ćete dugo nakon konverzacije imati osećaj da ste kontranapad (spuštanje) mogli mnogo bolje da izvedete.

Postoji i dodatna komplikacija – Koliko god da je takvo ‘’spuštanje’’ briljantno izvedeno ipak nas izjednačava sa našim uvređivačima. Spuštajući se na njihov nivo dajemo previše legitimnosti njihovoj uvredi.

Uzvraćanjem uvrede rizikujemo da značajno povredimo uvređivača (čija je slika o sebi verovatno krhka) pa samim tim dajemo povoda za dalje uvrede a to je, složićete se, igranka bez prestanka.

Ovo se ne odnosi na bezazlene pošalice u društvu prijatelja gde je poznato da niko nema loše namere i gde se takve interakcije završavaju tapšanjem po ramenu ili nazdravljanjem.

HUMOR

Ako je uspešno sproveden, humor može da bude vrlo efikasan u nošenju sa uvredama.

Služeći se humorom, šaljete poruku da ste opušteni i da se niste naročito potresli povodom uvrede. Zapravo, šaljete poruku da vam je ovakva situacija zanimljiva i da ste spremni da se upustite u igru.

Humor pruža priliku da na suptilan način ‘’podbodete’’ uvređivača kao i samu uvredu. Humorističnim komentarima ćete i publiku pridobiti da stane na vašu stranu a sa takvom socijalnom podrškom ćete imati još više inspiracije da nastavite.

Katon Mlađi, rimski državnik i stoički filozof, zagovarao je slučaj kada mu je njegov protivnik Lentulus pljunuo u lice. Nakon što je obrisao pljuvačku, Katon je rekao: „Zakleću se svakome, Lentule, da ljudi greše kada kažu da ne možeš da koristiš svoja usta.“

Džordž Bernard Šo je, kako se priča, jednom pozvao Vinstona Čerčila na svoju novu dramu. Poziv je glasio: „Prilažem dve karte za prvo veče moje nove predstave; povedite prijatelja — ako ga imate.“ Čerčil je odgovorio: „Ne mogu da prisustvujem prvoj večeri; prisustvovaću drugoj – ako je bude bilo.“

Evo trećeg primera, samo iz zabave: američka glumica Ilka Čejs napisala je niz romana. Jednog dana, anonimna glumica joj je rekla: “Uživala sam čitajući tvoju knjigu. Ko ti je to napisao?” Na šta je Čejs odgovorila: “Draga, tako mi je drago što ti se dopalo. Ko ti je to pročitao?”

IGNORISANJE

Humor, nažalost, ima neke od istih nedostataka kao i uzvraćanje uvrede (jer vaš odgovor mora biti smešan, pravovremen i dobro dostavljen). Ignorisanje uvrede je mnogo lakše, i, zapravo, moćnije.

Jednog dana, neki bezobraznik je udario Katona dok je bio napolju u javnom kupatilu. Kada je bezobraznik shvatio da je udario Katona, došao je da se izvini. Umesto da se naljuti ili prihvati njegovo izvinjenje, Katon je odgovorio: „Ne sećam se da su me udarili. Što u prevodu znači: „Toliko si mi beznačajan da ne želim ni da registrujem tvoje izvinjenje, a kamoli da se uvredim na tvoju uvredu.“

Sigurno su vas i prijatelji često savetovali da ’’samo ignorišete’’ jer će u jednom trenutku napadi sigurno da prestanu.

I zaista je tako. Ignorisanjem šaljete poruku smirenosti i potpune kontrole nad svojim ponašanjem što znači da ne reagujete već odgovarate po svojoj volji a to uvređivačima nije nimalo interesantno.

RAZOTKRIVANJE UVREĐIVAČA

Dok ignorisanje savršeno može da funkcioniše sa strancima, ipak nije toliko efikasno sa bliskim prijateljima ili kolegama na poslu sa kojima imate dugoročan odnos. Ignorisanje bi u takvim odnosima samo pogoršalo situaciju jer bi uvređivač nastavio sa istim tretmanom misleći da je to okej – a nije.

Upravo iz tog razloga je neophodno da uspostavite adekvatne lične granice tj. da ukažete na ponašanja koja su prihvatljiva za vas a koja nisu. Od vitalnog je značaja da bude jasno gde leže ove granice i, kao kod dresure štenaca, da ih ponovo potvrdite svaki put kada se pređu. Ovo može zahtevati mnogo truda, a ponekad i hrabrosti, ali, ako se uradi od početka, obično je veoma efikasno, i to vrlo brzo.

Nema ništa loše u tome da nekome jasno stavite do znanja da određeno ponašanje ne želite da tolerišete. Na taj način birate da budete dugoročno iskreni sa nekom osobom.

Za kraj, ništa ne treba shvatiti kao uvredu. Uvreda ne leži u samoj uvredi već u našoj reakciji na nju, a naše reakcije su potpuno pod našom kontrolom. Ali je potpuno primereno da osećamo razočarenje ili nezadovoljstvo prema samom postupku osobe koja nas je uvredila, pogotovu ako nam je osoba bliska (npr. prijatelj ili kolega). Ne treba ni ignorisati već se konfrontirati tj. ponovo uspostaviti granice, a osećaj nezadovoljstva ćemo najbolje uraditi ako osvestimo da smo nezadovoljni takvim tretmanom.

Dakle, nije nužno da se uvredimo, ali je korisno da budemo nezadovoljni jer će nas to nezadovoljstvo motivisati da budemo asertivni.

Nerazumno bi bilo očekivati da bezobrazluka da ne bude bezobrazluk; a ako se uvredimo zbog nečijeg lošeg ponašanja, onda smo krivi samo mi jer smo na uvredu naseli.

Strategije koje ćete odabrati kao odgovor na uvrede u velikoj meri zavise od slike koju imate o sebi. Ako želite da izgradite trajnu i stabilnu sliku o sebi, nudimo vam rešenje.

Kreirali smo jedinstven priručnik na ovu temu koji na 122 strane A4 formata sadrži 20 praktičnih vežbi i 25 jasnih lekcija koje će vam pomoći da sami otkrijete svoje vrednosti, kvalitete, otklonite sumnje u sebe, naučite da uspostavite zdrave lične granice i još mnogo toga. A šta podrazmevamo pod “još mnogo toga” možete saznati OVDE.