Beautiful Minds J&D je mesto na kojem ćete biti bezuslovno prihvaćeni, bez osude. Mesto na kojem ćete biti shvaćeni i podržani na svom putu promene i napretka. Mesto na kojem će vam biti dati alati da radite na svojim malim i velikim problemima i koje će vam služiti kao baza za osnaživanje dok se potpuno ne osposobite da nastavite sami. Dok ne postanete sami svoj ekspert za rešavanje problema.

Naučeni smo da kada nam nešto ne ide u pravcu kojem bi smo želeli tragamo za promenom spoljašnjih okolnosti. Kada se one zaista promene i mi se osećamo bolje. Ali koliko je dobro da se oslanjamo na spoljašnje okolnosti nad kojima nemamo nikakvu kontrolu da bi nam bilo bolje?

Kada je naš subjektivni osećaj dobrobiti u pitanju, kao i naša efikasnost, najveća odgovornost je na nama samima. Rešenje je s jedne strane jednostavno jer smo mi sami faktor nad kojim možemo da uspostavimo kontrolu, ali s druge strane i veoma teško jer zahteva suočavanje sa dugogodišnjim ustaljenim obrascima funkcionisanja, a za to je neophodan svestan i usmeren rad, koji nije nimalo lak.

Ono kako razmišljamo, osećamo i ponašamo se je do te mere uvežbano, da je dovedeno do automatizma. Često nismo ni svesni da stvari mogu biti drugačije. Da postoji realnost u kojoj je moguće ne osećati toliku anksioznost, bes, ogorčenost ili bezvoljnost. Dobra vest je da je promena moguća, ali nije jednostavna.

Ako nas je to kako razmišljamo, osećamo i ponašamo se dovelo do sadašnjih rezultata, nelogično je očekivati da ćemo postići drugačije rezultate ako ne promenimo način na koji razmišljamo, osećamo i ponašamo se.

Nekada nam nedostaje samo bolje poznavanje određene veštine kako bi smo bolje fukcionisali, a nekada se radi o emocionalnim blokadama koje nas čine manje efikasnim. U svakom slučaju moguće je pomeriti se iz trenutne nezadovoljavjuće situacije.

Bilo da se radi o svakodnevni problemima u oblasti komunikacije, samopouzdanja, porodičnih odnosa, karijere, osećaja zadovoljstva ili problema iz grupe neurotskih i sa stresom povezanih poremećaja, kao i poremećajima raspoloženja poput depresije, važno je znati da postoji način da se sadašnje stanje popravi, ako ne i reši.  

Pitanje je samo da li ste spremni da iskoračite iz zone poznatog i upustite se u putovanje boljeg upoznavanje sebe i suočavanja sa samim sobom.

Jelena Stanivuković, diplomirani psiholog, REBT psihoterapeut pod supervizijom, trenutno na master akademskim studijama iz Kliničke psihologije.

Verujem u kapacitet svake osobe da dođe do rešenja za svoje probleme. Verujem u mogućnost svakoga od nas da ostvari svoje potencijale i živi autentičan, ispunjen život. 

Verujem da su promene moguće, jer gde god da se nalazimo u odeđenom trenutku svog života, možemo se pomeriti u bolju poziciju.

Verujem da svako od nas ima mogućnost uspešnog snalaženja kroz život, ali sam takodje svesna i da nas lična istorija u kombinaciji sa urodjenim predispozicijama oblikuje na našem putu i da smo često sami sebi najveća prepreka.

Mislimo da je nemoguće postojati bez emocija na koje smo naučeni i koje dominanatno osećamo, bilo da je to strah, bes, anksioznost, zavist, osećaj nepravde ili bespomoćnosti,  kada nam je 20, 30, 40, 50 god realnost dominantno obojena nekom od ovih emocija, one postaju deo našeg identiteta i mi ne znamo da se može postojati bez njih. Smatramo da su nam one nametnute spoljnim okolnostima, ljudima i situacijama u kojima se nalazimo. 

Istina je drugacija – navikli smo da posmatramo život na određen način i tumačimo ga u skladu sa ličnim uverenjima koja često nisu istinita i po nas mogu biti i štetna. Promeniti svoju realnost znači promeniti sebe, a menjajuci sebe postajemo konstruktivniji i efiksniji u promenama okolnosti koje se daju promeniti, a nama (sustinski) ne odgovaraju.

I moja životna priča je priča o padovma, usponima, razočarenjima, ponovnim otkrivanjima, o pronalaženju smisla i novim vrednostima. To je priča o građenju psihološke otpornosti. Priča o ljubavi, nadi, protkana humorom i (pre svega) sposobnošću da se nasmejem sama sebi kada mi je teško, ali i da uvek verujem u ljudsku dobrotu, ljubaznost, empatiju, zahvalnost.

To je put koji se nikada ne završava, to nije cilj, već avantura koja traje i daje mi smisao, a dovela me je do  spoznaje da je realnost ono što mi od nje napravimo. Za nju je potrebna hrabrost i odgovornost, ali i znanje, prave informacije. 

Upravo zato, moja misija je da pomognem ljudima da shvate da poseduju veliku individualnu moć i da mogu da je koriste. Moj zadak je da im ponudim informacije, ali i načine, tehnike i alate da se osposobe da samostalno i hrabro, uspešno i smisleno koračaju kroz život vredan življenja.

Jelena Stanivuković

David Ramadani

David Ramadani, diplomirani psiholog i REBT psihoterapeut pod supervizijom.

Ono što me je inspirisalo da prihvatim ovaj životni poziv je to što sam i sam uspeo da promenim mnogo stvari u svom životu koje su me blokirale da se razvijam i napredujem. Dugogodišnji lični rad mi je pomogao da upoznam sebe i svet oko mene na potpuno drugačiji način. Iz tog razloga smatram da svaka osoba ima kapaciteta za promenu i za lični razvoj koji se nikada ne završava.

Smatram da svaka osoba prvenstveno mora da preuzme odgovornost za svoj život i da je to polazna tačka svakog napretka. Jednom kada shvatimo da smo mi apsolutno odgovorni za ono što mislimo, osećamo i kako postupamo, možemo preuzeti život u svoje ruke. Tada počinje samoinicijativni rast i razvoj ličnosti. Dobra stvar je što se razvoj nikada ne završava te do kraja svog života imamo priliku da rastemo i razvijamo se na raznim životnim poljima.

Sledeće u šta verujem je da svaka osoba mora pronaći svoj lični smisao. Ne onaj koji mu je nametnut već smisao koji je sam pronašao. Kada imamo lični smisao zbog koga živimo i koji nam čini svaki dan ispunjenim, tada uvek znamo kojim putem da idemo kakve god nas nevolje tokom života zadesile.

Okolnosti su nekada nepromenjive, ali naše tumačenje situacija je ono što je u našoj kontroli. Stoga, velika većina situacija koja nam stvara teškoće nije uzrok naše patnje već naše tumačenje tih situacija. Kada usvojimo ovaj način razmišljanja, vremenom treniramo sebe da život posmatramo potpuno drugačijim očima, onim koje nam daju realniju i precizniju sliku realnosti a da nas pritom ne uvode u patnju.

Trenirajte svoj um kao što trenirate svoje telo. Lični rad nije samo rešavanje jednog blokirajućeg problema, lični rad je konstantno unapređivanje sopstvenih osobina, veština i znanja.