Mnogo puta u životu bićemo izazvani da razumemo osećanja i iskustva druge osobe koja nisu u skladu sa našim ličnim uverenjima i emocijama. S druge strane, neretko ćemo nailaziti na problem da i mnogi ljudi ne razumeju naše želje, strahove i iskustvo.

Ipak, znamo da je razumevanje i odobravanje naših i tuđih emocija krucijalno za uspsotavljanje kvalitetnog odnosa sa drugima, i još bitnije – nama samima. U tome nam može pomoći učenje o emocionalnoj validaciji.

Emocionalna validacija je proces učenja, razumevanja, izražavanja i prihvatanja emocionalnog iskustva i unutrašnjeg života druge osobe onakav kakav je. Svako fromira svoje mišljenje i emotivni svet na osnovu mnogih faktora – svojih uverenja, socijalizacije, strahova, želja kao i prethodnog životnog iskustva.

Međutim, emotivna validacija nam može pomoći da uvidimo da ni naše, ali ni tuđe viđenje sveta nije slika objektivne realnosti, a tuđe (ne)odobravanje nije objektivno merilo vrednosti ili ispravnosti nas  samih. U nastavku teksta, ispitujemo pojam emocionalne validacije i kako nam ona može pomoći u kreiranju zdravih odnosa sa drugima i nama samima.

Zbog čega je emocionalna  validacija važna?

“Razumevanje je prvi korak ka prihvatanju, i jedino se prihvatanjem može doći do oporavka”

― Dž.K. Rouling, Hari Poter i Vatreni pehar

Kao što smo napomenuli, emocionalna validacija je proces razumevanja i prihvatanja unutrašnjeg života druge osobe, ma kakva ona bila. Ovo naravno ne znači da morate da se složite sa mišljenjem i osećanjima drugih, već da prihvatite  da je moguće da osoba oseća i ima intuicije dijametralno suprotne od vaših.

Isto važi i u kontra smeru. Odnosno, emocionalna validacija vežba se i u odnosu sa samim sobom. Moguće je da imate potpuno drugačije emocije, iskustva i intuicije u odnosu na vaše okruženje. Vežbanje emocionalne validacije naročito je korisno u slučajevima osećanja jakih emocija, i često se koristi u terapiji kod ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti.

Samovalidacija

Ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti reaguju burno na situacije koje bi većini ljudi delovalo trivijalno, ali to ne znači da je to iskustvo manje realno ili validno. Ali burne emocije su sastavni deo svačijeg života, u manjoj ili većoj meri. Tada samovalidacija stupa na scenu.

Samovalidacija je sposobnost ljudi da prepoznaju svoja unutrašnja iskustva, emocije i misli kao validne, iako to ne mora da znači da su one opravdane. Mnogo puta nećemo ni biti svesni zbog čega se osećamo kako se osećamo, ili će nas sopstvene reakcije iznenaditi.

Ipak, to ne znači da su one irelevantne, već da ih treba prihvatiti, ne odbacivati, što će nam pomoći da se njima zapravo bavimo, bez pririska samokritike i optuživanja. Na ovaj način, razumećemo bolje naše želje, težnje i potencijalno bolje kontrolisati burne emocije u budućnosti.

Razumevanje svojih i tuđih emocija i unutrašnjeg života nije ni malo lak proces, naročito u odnosima sa drugima kada su nam često sukobljeni interesi. Međutim, mogućnost razumevanja tuđih i sopstvenih emocija, značajno olakšava odnose i lišava ih brojnih negativnih emocija nastalih iz nerazumevanja – poput besa i krivice.

Sledi nekoliko saveta koji će vam pomoći u vežbi emocionalne (samo)validacije.

#1 Ne potiskujte svoje emocije – suočite se sa njima

Prvi korak je, kao i uvek, najteži, a tiče se prihvatanja emocija, bez bežanja od njih. Osećanje tuge, uznemirenosti, straha, besa i drugih negativnih emocija jako je iscrpljujuće i bolno, ali suočavanjem sa njima, odnosno prihvatanjem da postoje, rešićete se dugoročnih posledica potiskivanja.

Prihvatanjem negativnih emocija privhatate svoje emocije i iskustvo kao validno, i umanjujete im moć da vas kontrolišu. Prihvatanje emocija pomoći će vam da one brže prođu, a nakon sledećeg sličnog iskustva, imaćete dokaz u prošlosti da možete uspešno preživeti bilo koju negativnu emociju.

Na ovaj način izgradićete neophodno samopouzdanje i hrabrost. 

#2 Vršite redovnu introspekciju i postavljajte pitanja

Redovna introspekcija neizostavni je deo mentalne higijene, a jako je bitna i za razumevanje sopstvenog iskustva.

Zagledajte se u sebe i zapitajte se Zašto sam sada osetio/la ovu emociju?

Vaš partner je po peti put pomerio vreme viđanja, moguće je da osećate strah, bes, odbacivanje, a razumevanje zbog čega osećate te emocije pomoći će vam da ih validirate, odnosno odobrite, jer za to imate adekvatan razlog.

Postavljajte pitanja sebi, kao što su – možda se neko drugi ne bi osećao kao ja u ovoj situaciji, ali ja sam užasno besna? Zašto je to tako?

Možda se osećate osramoćeno zbog toga što ste odbijeni i zapravo vam je bes prihvatljivija emocija od sramote, a možda ste i uplašeni od gubitka, te osećate strah koji maskirate besom.

Optužbe i pasivna agresija i slični destruktivni mehanizmi, neće pomoći da se situacija popravi, ali introspekcija će vam pomoći da bolje upoznate sebe, i verujete svom emotivnom iskustvu, te predupredite nove negativne emocije u sličnim situacijama.

#3 Setite se da su sve emocije deo ljudskog iskustva

Normalno je da se osećate povređeno, besno, ljuto, tužno i bespomoćno. To je sve deo ljudskog iskustva, i ova osećanja vas ne čine slabijim ili manje hrabrim.  Naprotiv, hrabrost nije odsustvo straha, već rešenost da se borite uprkos njemu.

Najveći izraz hrabrosti je živeti u skladu sa sobom, i razumeti sopstveni unutrašnji život, te prihvatiti sebe. Hrabrost nije zavaravanje i odbacivanje sebe, a bitno je naglasiti i da vi niste samo vaše emocije.

Vaše emocije utiču na vaš život i iskustvo, ali vaše životno iskustvo nije sačinjeno samo od osećanja, već je jedan deo vas, na kome možete raditi.

#4 Primenite sve ovo na druge i budite prijatelj kakvog bi želeli sebi

Kada vežbate samovalidaciju, biće vam mnogo lakše i da razumete i prihvatite osećanja drugih ljudi oko vas. Vaš partner nije spreman za zajednički život sa vama? Možda vas to povređuje i plaši, ali ćete možda lakše razumeti njegovu poziciju i lično iskustvo.

Ova odluka partnera direktno utiče na vaše planove i ciljeve, odnosno nije u skladu sa vašim ličnim interesima, što znači da imate pravo da razmotrite da li želite da nastavite takav odnos, ali je vrlo moguće da ćete ukoliko validirate partnerovo lično iskustvo, shvatiti da to ne mora da ima nikakve veze sa njegovim emocijama prema vama, ili zlim namerama.

Na kraju dana, emocionalna validacija je prihvatanje da su tuđa iskustva i osećanja realna, uprkos tome što se ne poklapaju sa vašim idejama i željama, a uporna vežba će dovesti do toga da vam ta činjenica ne smeta.

Emocionalna validacija neće učiniti da vaša osećanja nestanu, ali će učiniti da ih lakše podnesete, i mnogo bolje razumete sebe i svet oko vas. Vežbanje samovalidacije pomoći će vam da steknete neophodno samopouzdanje u sebe i značajno doprineti izgradnji jače ličnosti.

“Ne možemo promeniti sve sa čime se suočimo, ali ništa nećemo promeniti dok se ne suočimo.” – Džejms Boldvin

Mišljenja drugih uzimaćete u obzir, ali ćete znati da ona nisu jedino relevantna, te će vam biti lakše da ih ne primite k srcu. Takođe, biće vam značajno lakše da razumete partnera, porodicu i prijatelje onda kada izražavaju ponašanje i stavove koje ne možete da shvatite. Praktikovanjem validacije postaćete bolji prijatelj sebi i drugima.

Pozivamo vas da podelite vaša iskustva, mišljenja i kritike i učestvujete u čestim diskusijama u okviru naše (više ne tako male) zajednice na društvenim mrežama.

Ukoliko mislite da vam je potrebna asistencija u vežbanju prihvatanja vaših i tuđih emocija, pozivamo vas da zajedno porazgovaramo i nađemo adekvatan metod koji će odgovarati vašim individualnim potrebama, na nekoj od konsultacija koje organizuje naš tim. Nadamo se da vam je naš tekst pomogao i da će vam naši saveti koristiti u budućnosti! Srećno!

Diplomirani psiholozi
Jelena Stanivuković i David Ramadani