Zbog čega nam donošenje odluka toliko teško pada?

Po nekim procenama, čovek donese čak 35.000 odluka dnevno.

Zvuči neverovatno?

Možda samo niste primetili da ste ovog jutra:

• Odlučili da odložite alarm nekoliko puta
• Da ćete doručkovati ovsenu kašu za doručak
• Odlučili ste da ćete napraviti listu obaveza za taj dan
• Odlučili da ćete obući kaput umesto jakne
• Siđete do prodavnice po kafu iako je hladno

Sve to za jedno jutro? Ko zna dokle može da ide ovaj spisak! 

Svi znamo bar jednu nedolučnu osobu. Osoba koja čeka u redu brze hrane i pažljivo bira priloge kao da joj od toga zavisi život primer je neodlučne osobe. Ne bi bilo čudno ni da ta osoba zaista oseća veliki stres i nelagodu dok bira između paradajza i kupusa, ili kombinacije oba – veliki broj ljudi oseća isto.

Neodlučnost može biti posledica različitih stanja anksioznosti, straha od greške i nesigurnosti. Strah od toga da se napravi loš izbor mnogim ljudi konzumira ličnost i život. Svaki put kada se osobe susretnu sa odlukom ma koliko važna ona bila, osećaju veliki stepen pritiska i stresa.

Kada je strah u vezi odlučivanja očekivan?

Donošenje nekih odluka u životu, kao što su odabir fakulteta, prihvatanje posla u drugom gradu, spremnost na roditeljstvo nesumnjivo su važne i sa sobom nose određene konsekvence i implikacije. Nema sumnje da o njima treba dobro promisliti i normalno je da se oseća blaga nelagoda i strah od donošenja pogrešne odluke.

Ipak, treba imati u vidu da čak i u ovom slučaju, ne postoji konačan odgovor za sva vremena, i da ćemo za većinu stvari imati priliku da promenimo ili revidiramo našu odluku. Mnoge stvari prilikom odlučivanja, takođe, imaju tendenciju da izgledaju mnogo zahtevnije nego što zaista jesu.

S druge strane, strahovi koji se tiču donošenja odluka na svakodnevnom nivou, mogu biti simptom nekih psihičkih problema, o kojima bi možda, mogli da porazgovarate sa nama na psihološkom savetovanju, gde bi zajedničkim snagama pronašli uzrok za ovo stanje i našli metode za njegovo prevazilaženje.

Kao što smo pomenuli, razlozi za straha od odlučivanja mogu biti različiti. U nastavku teksta, govorimo o potencijalnim razlozima za nelagodu koju ljudi mogu osećati prilikom donošenja svakodnevnih odluka, kao i neke od metoda koje vam mogu pomoći da ih prevaziđete.

#1 Strah od greške i perfekcionizam

Osnova problema i nelagodnosti povezanim sa donošenjem odluka u najvećem broju slučajeva jeste – strah od greške. U tekstu o Bezuslovnom prihvatanju sebe, govorili smo, između ostalog, i o perfekcionizmu kao apsolutističkom zahtevu od sebe. Ljudi se boje da pogreše jer se plaše da će time narušiti sliku o sebi, naročito među drugim ljudima.

Apsolutistički, perfekcionistički zahtev od sebe, često dovodi ljude do toga da  katastrofiziraju slučajeve u kojoj su doneli pogrešnu odluku. Ovakvi strahovi dovode do primera misli kao što su – ukoliko sada ovo odlučim pogrešno, kajaću se do kraja života ili ukoliko loše odlučim to je katastrofa, i znači da sam nesposoban.

Briga o tome da se napravi greška, mnoge ljude ostavlja paralizovanim da deluju, što dovodi do osećaja krivice, sramote i slično. Ključ rešavanja ovakve vrste problema jeste u konstantnom podsećanju sebe da je vrlo mali broj odluka na svetu koje su nepovratne i na koje smo osuđeni do kraja života.

• Ukoliko odaberete lošeg partnera – možete da odete.
• Ukoliko odaberete pogrešan fakultet – možete da upišete drugi.
• Ukoliko odaberete loš posao – uvek postoji mogućnost da ga promenite.
• Ukoliko se odselite u drugi grad ili državu – zašto ne bi mogli da se vratite?

Razume se, niko ne kaže da bi ovakve promene ne bile velike i značajne za život, naprotiv. Ono što je ipak, bitno zapamtiti da je u redu pogrešiti i doneti lošu odluku. Svi ljudi su skloni greškama, bez izuzetaka. Za neke loše odluke, moraćemo da se potrudimo više da bi ih ispravili, ali one, u najvećem broju slučajeva, nikada nisu konačne i definitivne.

#2 Ljubitelj ste vaše komfor zone

Na neke ljude utiče paralizujući strah, perfekcionizam, strahovi i anksioznost, što ih sprečava da donesu odluku. Ipak, postoji i druga grupa ljudi – ljubitelji komfor zone. Ne brinite se, ovo je zona bez osuđivanja! Međutim, ukoliko izbegavate da donosite veće odluke u životu, zapitajte se koji su razlozi za to.

Da li je moguće da samo ne želite da napustite granice vaše komfor zone?

Komfor zona nije nužno loša, kao što i sam njen naziv insinuira,  predstavlja mesto gde se osećamo bezbedno i sigurno. Svi treba da imamo takvo mesto u životu. Ipak, problem može nastati kada izbegavate promene i donošenje većih odluka jer ne želite da žrtvujete ni malo svoje udobnosti za viši cilj koji će doprineti vašem napretku.

Ovo je takođe jedan od većih problema današnjice. Savremeno doba ide uz dlaku brzom zadovoljenju svih naših osnovnih potreba, bez potrebe da se imalo pomučimo. Ukoliko smo gladni, naručićemo hranu – nećemo je spremiti. Ukoliko nam se gleda serija uključićemo Netflix, nećemo čekati njenu premijeru na TV-u.

Novije generacije odrastaju u svetu gde se živi komfornije nego ikada. Ovo ima svoje pozitivne aspekte, ali s druge strane, sve manjem broju ljudi je teško da se seti da će na putu napretka morati zapravo – da se potrudi.

Ukoliko izbegavate velike odluke poput promene posla ili završetka fakulteta jer vam je dobro i ovako, razmislite da  li ste zapali u zamku zone komfora.

#3 Postoji previše izbora i opcija oko nas

Ne mogu, previše je izbora.

Čoveku ne treba davati mnogo izbora.

Ne znam za koju boju da se odlučim.

Bar jednu od ove tri izjave čućete dok ste u supermarketu ili prodavnici garderobe. Razlog tome je što danas, naše konzumerističko društvo ispred sebe na tanjiru ima mnogo opcija. A neki psiholozi veruju – čak i previše. Marketinški stručnjaci su sproveli eksperiment u supermarketu i došli do zaključka, da manje izbora zapravo, suprotno intuiciji – donosi veću stopu konverzije.

Eksperiment se odvijao tako što su na dva rafa u supermarketu postavljene tegle sa džemom. Na jednom bilo je 6 ukusa džema, dok na drugom 24. Drugi raf, sa većim brojem tegli i ukusa privukao je drastično veći broj ljudi, međutim, najveći broj ljudi izvršio je kupovinu sa prvog rafa – gde ima manje izbora.

Razlog ovome je, takozvana, preplavljenost izborom. Pokazalo se da na odluke ljudi zapravo umnogome utiče izbor koji je ispred njih. Kada je izbor prevelik, ljudi se ređe odlučuju na delanje i odlučivanje, čak i onda kada im donošenje odluka inače nije problem.

Kako možemo sebi da olakšamo donošenje odluka?

Postoji par metoda koje vam mogu pomoći da prevaziđete strah od donošenja odluka, a naročito onda kada verujete da su one velike i da će potencijalna greška izazvati velike posledice.

• Napravite listu za i protiv – ukoliko se dvoumite između odlaska u drugi grad, napravite listu prednosti i mana takve odluke. Tako ćete ispred sebe imati objektivniji uvid u razloge, a ukoliko se pokajete zbog odluke, uvek ćete imati materijalni dokaz o svom procesu odlučivanja u prošlosti, što će vas potencijalno osloboditi krivice. Znaćete da ste uradili sve u skladu sa informacijama i znanjem koji ste posedovali tada.
• Napravite listu najgorih i najboljih mogućih posledica – predupredite svoje katastrofiziranje i suočite se sa vašim strahovima. Stavite na papir sve najbolje moguće ishode, ali i najgore. Ukoliko vam se čini da je vredno preuzeti rizik – budite sigurni da je to prava odluka za vas.
• Šta biste rekli svom prijatelju – izolujte se od sopstvenog slučaja, i zamišljajte da savetujete vama dragu osobu. Nije nepoznato da smo svoj najgori kritičar, i zbog toga se postavite u objektivniju ulogu, gde savetujete nekog drugog. Šta biste posavetovali da uradi vaš prijatelj? Da li bi strah ili zona komfora bio valjan argument u ovom slučaju?

Na samom kraju – budite hrabri!

Kao što smo već napomenuli – svi ljudi su skloni greškama, bez izuzetaka. Znajte da ma koliko dobro promislili neku odluku, ishod zavisi od brojnih faktora, koje je nemoguće predvideti. Pametno je i pohvalno promišljati, ali ni jedno promišljenje neće vas dovesti do sigurne izvesnosti.

Ukoliko prihvatite neizvesnost budućnosti i mogućnost greške – bićete nezaustavljivi u svom rastu i razvoju, a rad na ovom prihvatanju je rizik koji se nesumnjivo isplati!

–U osnovi perfekcionizma i straha od greške krije se nisko samopoštovanje – uverenje da nas bilo koja greška čini manje sposobnim, manje vredim. Ako ste primetili da vas ovaj strah sprečava u donošenju odluka i preduzimanju akcija i želite da se oslobodite, u tome vam može pomoći će naš e-priručnik “Zavoli sebe“. Pored toga, u priručniku ćete naučiti kako da razvijete visoku svest o svojim kvalitetima i sposobnostima, prestanete da udovoljavate drugima na svoju štetu i (kao što sam naziv kaže) prihvatite i zavolite sebe u celosti. Kliknite OVDE za više informacija.

Nadamo se da vam se dopao ovaj tekst, a mi vas pozivamo da ga prokomentarišete, date svoje viđenje, i podelite vaša iskustva na našim društvenim mrežama! Srećno!

Diplomirani psiholozi
Jelena Stanivuković i David Ramadani