Kada govorimo o privlačnosti, da li se nekada zapitaš – „zašto mi se sviđa baš ON ili ONA?“ „Šta to u meni izaziva da me određena osoba privuče?“

Mi smo se zapitali, a sada ćemo ti i otkriti šta to stvara privlačnost između dve osobe.

Ovde ne upućujemo samo na partnersku privlačnost već i na privlačnost generalno – misleći i na kolege, komšije pa čak i na osobu sa kojom slučajno ćaskaš svega petnaestak minuta u kafiću.

Dakle, pitanje je – Šta to određuje da li će nas neko privući ili ne…

Postoji nekoliko potencijalnih rešenja za ovo pitanje a najzanimljivije odgovore smo odlučili da podelimo sa tobom. Da se razumemo – ovi faktori privlačnosti su ispitani i naučno potkrepljeni istraživanjima (a sa naukom nema šale… :D). Iako ih obožavamo, sa istraživanjima te nećemo opterećivati već ćemo gledati da više pominjemo same rezultate.

Imaj na umu da ti većina, ako ne i svi razlozi mogu poslužiti ako recimo želiš da se približiš određenoj osobi i stekneš njegovu/njenu naklonost.

1. „Osoba iz komšiluka“

Jedna od najjednostavnijih odrednica interpersonalne privlačnosti je blizina. Ljudi koje češće viđamo ili sa kojima najčešće stupamo u kontakt najverovatnije će postati naši prijatelji ili ljubavnici.

Ovo deluje sasvim logično. Ali, upadljiva stvar kod bliskosti ili efekta blizine (kako ovu pojavu nazovaju socijalni psiholozi) je ta da ima vrlo usko dejstvo. Na primer, u jednoj studiji na MIT univerzitetu u Sjedinjenim Američkim Državama, traženo je od studenata da imenuju 3 najbolja prijatelja u čitavom stambenom naselju. Upravo kao što je efekat blizine predvideo, 65% studenata je izveštavalo da su im najbolji prijatelji upravo oni sa kojima dele stambenu zgradu iako okolne zgrade nisu bile daleko.

Efekat blizine funkcioniše po principu familijarnosti, ili efekta proste izloženosti. U prevodu – sama činjenica da su nam tokom dužeg vremena neke osobe „izložene“ čini da prema njima razvijemo privlačnost.

Da li Vam možda pada na pamet neka situacija da ste na radnom mestu upoznali kolegu/koleginicu koju niste „gotivili“ na prvu ali ste se vremenom zbližili i razvili međusobnu naklonost samo zato što ste „osuđene“ da svakodnevno provodite vreme zajedno?

2. „Sličan se sličnom raduje“

Ipak, ne može se reći da sa svim kolegama imamo bliske prijateljske odnose. Samim tim, iako uticajan, efekat bliskosti ima svoja ograničenja.Daleko značajniji faktor i podsticaj je upravo sličnost.

Podudarnost naših interesa, stavova, vrednosti, porekla i ličnosti sa onima kod druge osobe.

Donosimo pozitivne stavove o osobama koje dele naše ideje i mišljenja, naročito ako se radi o pitanjima važnim za nas poput životne filozofije, ambicije, religije ili drugih tema koje su stub naše ličnosti. Slične osobe nam pružaju vrstu socijalne podrške poručujući svojom potvrdom da smo u pravu jer razmišljamo na određeni način.

Na žalost, važi i obrnuti scenario – da su nam odbojne one osobe sa kojima nam se razmimoilaze mišljenja u pogledu za nas važnih pitanja. One sa sobom nose poruku „ne razmišljaš na ispravan način“. Posmatrajući globalno i u okviru različitosti među grupama, upravo su elementarna neslaganja uzrok mnogih sukoba.

Ali, zar ne kaže stara izreka „suprotnosti se privlače“?

Kako sad to? Ipak se direktno kosi sa gorepomenutim…

Da ne bismo bili doveka u zabludi, istraživanja su dokazala da su sličnosti a ne razlike ono što čini da nas jedna osoba privuče. Istina stoji i na strani izreke, suprotnosti se zaista privlače ali na vrlo kratke staze, do momenta u kom obe osobe postanu prezasićene međusobnim različitostima nakon čega obično sledi zahlađenje koje je daleko od prvobitne euforije u odnosu.

3. Pričljivi sa pričljivima – ćutljiviji sa ćutljivijima

Naše kolege socijalni psiholozi utvrdili su da veliku ulogu igra i interpersonalni stil osobe. Pokazalo se da nas privlače ljudi koji su nam slični po komunikacijskim veštinama.

Prema jednom istraživanju, ljudi sa visoko razvijenim veštinama smatraju socijalne interakcije zahtevnim i složenim. Usmeravali su se na psihološke aspekte komunikacije. Sa druge strane, ljudi sa nerazvijenim veštinama, komunikaciju su doživljavali na jednostavniji način, usmeravajući se više na činjenične aspekte bilo koje teme o kojoj se govori dok su bili manje zainteresovani za ličnost i motivaciju sagovornika.

Primetićete da se ukrštanje ova dva stila i ne slaže naročito. To objašnjava zašto „tihi“ ljudi okarakterišu pričljive osobe kao „brbljive“ ili „naporne“, dok su „pričljivcima“ osobe koje češće ćute – dosadne.

4. „Sviđaš mi se jer ti se sviđam“

Činjenica je da nam se sviđa kada se nekome dopadamo. Zar nije lep osećaj?

Pokaže li nam neka osoba otvorenu naklonost, gotovo po pravilu će se i slika te osobe u našim očima promeniti na bolje.

Sviđanje je toliko moćno da može nadoknaditi i odsustvo sličnosti. Bilo da su znakovi naklonosti verbalne ili neverbalne prirode, ono što iz tih znakova zaključujemo je ključna odrednica da li će nam se određena osoba dopasti.

Uzajamno sviđanje se može javiti zbog samoispunjujućeg proročanstva (pretpostavljamo da se nekoj osobi dopadamo i ponašamo se u skladu sa tim). Inicijalno dopadanje može kod obe osobe da izazove ponašanje koje je usklađeno tako da uzajamno sviđanje sve više raste.

Bitna stvar – značajnu ulogu kod samoispunjujućeg proročanstva igra i nivo samopoštovanja i slike koju imamo o sebi i drugim ljudima.

Ako u svetu istupamo sa ubeđenjem da smo osobe vredne tuđe naklonosti i poštovanja, onda ćemo na tuđe znake sviđanja uzvratiti uzajamnim sviđanjem (ne nužno seksualne prirode).

Međutim, osobe sa negativnom slikom o sebi će znake dopadanja (zbog samoispunjujućeg proročanstva) pre protumačiti kao osnov za sumnju u iskrenost namera druge osobe – „da li me folira“, „sigurno mu nešto treba od mene“, „nije mislila ozbiljno kada me je pohvalila“.

Sve ovo zbog negativnog uverenja u pogledu sebe koje u kontaktu sa spoljašnjim porukama nailazi na unutrašnji konflikt – ko je u pravu – on/ona koja me hvali ili ja koji/a mislim za sebe da sam neadekvatan/a. Ako ljudi smatraju da ne vrede mnogo ili da su odbojni, prijateljsko ponašanje druge osobe izgledaće im nezasluženo i neće reagovati ispunjavajući time svoje samoispunjujuće proročanstvo.

5. Fizička privlačnost

Sada smo već zagazili u vode partnerske privlačnosti.

Jedan citat kaže „Samo isprazni ljudi ne rasuđuju na osnovu izgleda“.

Da li se slažeš?

Činjenica je da smo svi mi pod snažnim uticajem fizičkog izgleda a postoji i jedna greška u mišljenju po kojoj „ako je nešto lepo mora da je ujedno i dobro“. Ovo je vrsta kognitivne pristrasnosti gde za fizički privlačne osobe pretpostavimo kako poseduju i neke druge pozitivne osobine poput uspeha u karijeri, inteligencije itd…Iako nemamo dokaza za takve tvrdnje.

Ipak, otvara se i pitanje „kome je fizički izgled bitniji – ženama ili muškarcima?“

I na ovu temu su sprovedena mnoga istraživanja a odgovor je očigledan – muškarcima je izgled bitniji. Međutim, ono što je daleko bitnije u rezultatima je da oba pola visoko rangiraju fizički izgled dok je razlika u dobijenim rezultatima između polova zanemarljivo mala. Neke studije govore da polne razlike zapravo i ne postoje.

Šta je tačno privlačno?

Da li je lepota u oku posmatrača ili postoje zaista postoje neki univerzalni „standardi lepote“?

Još od malena mogli smo u Diznijevim crtaćima da primetimo kako su sve heroine ali i prinčevi izgledaju manje-više slično. Krupne oči, mali prćasti nosevi, atletski građeno telo, pune usne…

Za svrhe ispitivanja šta je nas to privlači, osmišljena su zanimljiva istraživanja u kojima su studenti na koledžu upitani da procene 50 slika žena iz studentskog godišnjaka. Zatim su izmerili odnos punoće usana, veličine očiju i drugih karakteristika lica i zaključili da su najviše procene privlačnosti pripale licima koja imaju velike oči, mali nos, malu bradu,istaknute jagodične kosti, velike zenice i širok osmeh.

Postoji određeno poklapanje i u procenama muškaraca i žena. Zanimljivo je da oba pola kod suprotnog pola najviše cene velike oči koje se smatraju obeležjem „dečjeg lica“. Ispostavilo se takođe da i simetrija lica igra značajnu ulogu.

Ipak, što je „lepo“ ne znači uvek da je i „dobro“, a lepota u velikoj meri ipak ostaje u oku posmatrača. Iz tok razloga je ono što sledi naročito zanimljivo.

6. Snaga „poznatosti“

Iako je fizička privlačnost važna, možda ključni i najbitniji faktor u objašnjenju interpersonalne privlačnosti može biti poznatost.

Istraživanja ahhh, ponovo istraživanja (najavili smo ih u uvodu i sada nema žaljenja). Prema određenim istraživanjima (Little i Perrett, 2002) najprivlačnija su nam ona lica koja liče ni manje ni više nego na naše lice! Istraživači su otišli i korak dalje i kompjuterski uredili slike tako da se preklope slike procenjivača i osobe koja se procenjuje. Kada im je prikazana slika njihovog „klona“, procenjivali su ih kao još privlačnije.

Ne čudi zašto kažu da neki parovi međusobno liče jedno na drugo

Da rezimiramo…

U opisima zaljubljivanja uzajamno sviđanje i privlačnost (fizička obeležja i sličnosti u stavovima, uverenjima itd…) su najznačajniji faktori da li će nam se svideti neka osoba kao i mi njoj.

Kada se ovi faktori ukrste, dolazimo do zaključka da: „Ljudi samo čekaju da privlačna osoba učini nešto što može da se protumači kao izraz naklonosti/dopadanja“(Aron i saradnici, 1989).

Otvorenost i traganje za romantičnom vezom kao i nezadovoljstvo trenutnim partnerom nisu pokazale toliku moć u međuljudskoj privlačnosti.

Na kraju, blizina i sličnost nisu toliko izraženi i učestali faktori.

Ovakvi rezultati mogu da se tumače tako da ljudi bliskost i sličnost smatraju nečim suviše banalnim i onim što se „podrazumeva“ kada se radi o interpersonalnom privlačenju.

Prijateljska ljubav

U slučaju prijateljstva, sličnost, prijatnost razgovora i blizina su pominjanje daleko češće nego kod zaljubljivanja. Žene naročito preferiraju kvalitetan razgovor sa muškarcem koga posmatraju prijateljskim očima. Ovo se ne može sa tolikom sigurnošću za muškarce. (Duck, 1994a; Fehr, 1996; Johnson i Aries, 1983; Reisman, 1990 prema Aronson, 2015).

Važno je napomenuti da ovo nisu samo rezultati koji odražavaju samo laboratorijske procene već i realne životne okolnosti na koje možete da se oslonite prilikom upuštanja u romantične ili prijateljske odnose.

Neka ti ovi razlozi prođu bar kao munjica kroz glavu sledeći put kada ti se neko dopadne u bilo kom smislu. Poznavanje razloga zbog kojih nas neko privlači ili odbija igra veliku ulogu u adekvatnom izboru partnera kao i izbegavanju onih koji su manje podesni za nas.

Biraj pažljivo, a ako si već napravio/la svoj izbor, nadamo se da si zadovoljan/na.

Za više informacija i detalje istraživanja, preporučujemo da potražite na internetu knjigu „Socijalna psihologija“ Eliota Aronsona (Aronson i sar. 2015).

Ps…

Veliku ulogu u adekvatnim međuljudskim odnosima kao i shvatanju suptilnih relacija i znakova koje ljudi svakodnevno šalju jedni drugima igra upravo Emocionalna Inteligencija.

Istraživanja govore da je za čak 80% uspeha u karijeri, vezi/braku i drugim životnim poljima odgovorna upravo Emocionalna Inteligencija.

Ova veština odnosi se na tvoju sposobnost da adekvatno upravljaš sopstvenim emocijama (naročito negativnim) kao i da prepoznaš („čitaš“) emocije drugih ljudi.

U pitanju je veština koja se razvija a za te potrebe smo kreirali praktičan psihološki alat (vodič) pod nazivom „Vladaj svojim emocijama“. Unutra su uključene sve tehnike i vežbe koje koristimo kroz našu bogatu psihoterapijsku praksu i rad sa klijentima.

Ako želiš da poboljšaš svoje partnerske odnose, postaneš otporniji/a na stres i frustraciju kao i da umiriš brige, „Vladaj svojim emocijama“ je naša topla preporuka. Klikni OVDE da saznaš više.

Nadamo se da ti je tekst koristio.

Komentariši, piši nam i pridruži se našoj velikoj Instagram zajednici koja broji preko 100.000 članova.

Tvoji Jelena Stanivuković & David Ramadani,

Korišćena literatuta: Aronson, E., Akery, R., Wilson, T.& Sommers, S. (2015) Social psychology