Osećanje krivice je emocija sa kojom su se svi ljudi susreli makar jednom u životu, a potiče od najranijeg detinjstva. Iako je krivica neprijatno osećanje, ono nije nužno loše. Osećaj krivice signalizira čoveku da je uradio nešto loše, zbog čega potencijalno dovodi svoj kvalitet života u opasnost.

Međutim, osećanje krivice ponekad može preplaviti i okupirati svest toliko, da nas sputava u daljem životu. Krivica može uticati na stvaranje dodatnih psihičkih problema, kao što su depresija, anksioznost i nisko samopoštovanje. Mnogi ljudi osećaju krivicu i za mnoge stvari koje nisu objektivno racionalne.

Npr. čovek oseća krivicu kada nije završio prezentaciju za sastanak koji ima sutra, zbog toga što je prethodne večeri odlučio da gleda utakmicu sa prijateljima. Ovo je primer objektivne greške u proceni, budući da ukazuje na realnu posledicu nepromišljenog ponašanja. Međutim, krivica nije konstruktivna emocija, jer nas izjeda i blokira. Konstruktivna emocija bi bila iskreno kajanje i žaljenje zbog greške koje će nas motivisati da unapredimo svoje ponašanje, u ovom slučaju da više ne ponovimo ponašanje koje nas je dovelo do loših posledica.

Sve što se dogodilo u prošlosti ne može se ispraviti, ma koliko veliku krivicu osećali. Mučenjem sebe zbog grešaka koje smo napravili nećemo popraviti situaciju. Zbog toga krivica nije zdravo osećanje. Takoreći, ljudski je osećati krivicu, ali je ona nepotrebna i nije efikasna. Sa ovim osećanjem, bori se mnogo ljudi širom sveta. Dobre vesti su da se ove emocije, baš kao i većina drugih može prevazići uz određene metode i rad. U nastavku teksta, pročitajte kako da prevaziđete osećanje krivice i prepoznate kada je ona korisna za vas, a kada ne.

#1 Razmislite o tome u skladu sa čijim vrednostima krivite sebe

Postoji više definicija krivice, ali jedna od najdeskriptivnijih jeste sledeća:

Krivica se očekuje da nastane onda, kada postoji jaz između verovanja osobe kako bi trebalo da se ponaša, i kako se ponaša zapravo.

Ipak, ova verovanja osobe u vezi toga kako bi zapravo trebalo da se ponaša zavisi od brojnih faktora. Na osećanju krivice počivaju mnoga društva, i to može biti dobra stvar onda kada se izbegne negativno ponašanje zbog osećaja krivice, ali može biti i jako loše u slučajevima kada krivica, strah i stid prerastu u kolektivni problem.

Ljudi mogu osećati krivicu, dakle, nametnutu od društva, pa se tako u Japanu recimo, neverovatna krivica oseća za minimalno kašnjenje. Međutim, može se osetiti i od porodice, onda kada njihova očekivanja koja su nam preneta socijalizacijom i odrastanjem nisu ispunjena.

Mnoge žene tako, osećaju krivicu jer su se posvetile karijeri umesto porodici, a mnogi muškarci osećaju krivicu onda kada se ne posvete u potpunosti poslu ili nisu preduzetnički nastrojeni. Ono što je ipak važno za prevazilaženje krivice, jeste znati da je jedino zdravo osaćanje krivice, ono koje dolazi isključivo iz vaših ličnih vrednosti.

Da li je vaša odluka u skladu sa vašim vrednostima  i interesom?

Prvi korak, dakle, jeste da se zapitate u skladu sa čijim vrednostima ste doneli neku odluku. Ukoliko ste odluku doneli u skladu sa svojim vrednostima i u svom interesu, a osećate krivicu jer time razočaravate nekog drugog – radi se o nezdravom osećanju krivice.

Ukoliko se vaš postupak kosi sa vašim ličnim vrednostima, u redu je da osećate kajanje i treba da radite na tome da ispravite grešku i prevaziđete taj osećaj.

Jedan od najčešćih i najtežih krivica sa kojima se psihoterapeuti susreću jeste slučaj razvoda. Naročito ukoliko u braku ima dece, roditelji se osećaju užasno krivim za to što razvodom braka, ostavljaju dete u porodici koja nije optimalna ili zbog toga što nisu bolje promislili svoj izbor partnera.

Mnogi ljudi osećaju užasan strah da kažu svojim roditeljima za razvod, i osećaju krivicu zbog toga što dete ostavljaju da raste u kontekstu deteta razvedenih roditelja.

Međutim, sve navedeno je iracionalno i nezdravo osećanje krivice. Ukoliko se postupak razvoda dešava iz najbolje namere, i poboljšaće vaš, partnerov i detetov kvalitet života i usrećiće sve ljude oko vas – da li tu postoji prostora za krivicu? Odgovor je naravno odričan, a krivica dolazi iz iracionalnih zahteva da se udovolji svima ili iracionalnog zahteva ličnog perfekcionizma.

#2 Analizirajte svoje postupke i motive temeljno 

Sećate se da smo već govorili o iracionalnim zahtevima i učenju prihvatanja nesavršenog sveta oko nas, ali i nas samih. Tada smo pominjali iracionalne zahteve koje namećemo od nas i onih oko nas, kao i da ljudi često postavljaju apsolutističke zahteve u formi mora i treba.

Ovi apsolutistički zahtevi dovode do nezdravih potreba, baš kakva je ona za perfekcionizmom ili potpunom kontrolom nad situacijom. Ipak, iako mnogi ljudi često zaboravljaju ovu činjenicu, ona je neupitna i neopovrgljiva – ljudi su skloni greškama i svaki čovek je nekada pogrešio.

Ne postoji idealni čovek, i onaj koji smatra da nije pogrešio nikada – greši u samoj pretpostavci. Kada prihvatimo da smo sami pogrešivi, prihvatićemo da su i drugi oko nas pogrešivi, što je osnova oproštaja, i pretpostavili ste – prevazilaženju osećanja krivice.

Kao što smo rekli, postoji mogućnost da osećate krivicu za neki iracionalni slučaj, ali moguće je i da ste zaista pogrešili. U oba slučaja, za prevazilaženje osećanja krivice biće vam potrebna detaljna analiza postupaka, emocija i motiva za postupak koji vas muči. Pokušajte da odgovorite sebi na neka od sledećih pitanja:

• Šta me je dovelo do greške? Koji su bili moji motivi?
• Da li sam na ovaj način ispunio neku svoju potrebu?
• Da li je moje kajanje uslovljeno očekivanjima drugih ili sopstvenim?
• Šta i da li bih uradio drugačije sledeći put u istoj situaciji?
• Kako su moji postupci uticali na druge?

#3 Preuzmite odgovornost za svoje postupke

Ukoliko ste shvatili da osećate krivicu zbog toga što ste postupili u suprotnostima sa vašim ličnim vrednostima, preuzmite odgovornost, ali naučite da oprostite sebi. Ljudi često mešaju preuzimanje odgovornosti i osećaj krivice. Naravno da nismo u potpunosti lišeni odgovornosti. Treba da osvestimo svoje greške i preuzmemo odgovornost za njih. Da se izvinimo, pokušamo da popravimo nanetu štetu, naučimo da takvo ponašanje izbegavamo u budućnosti – to je preuzimanje odgovornosti. Ali takođe treba da budemo svesni da su svi ljudi, pa i mi pogrešivi i dokle god se trudimo da radimo i postupamo bolje, treba da opraštamo sebi. Opraštanjem sebi, bićemo i fleksibilniji u opraštanju drugima.

Oproštaj je važan korak u prevazilaženju krivice, ali ukoliko nastavite sa istim ponašanjem, verovatno niste ni osetili krivicu, niti preuzeli odgovornost. Oproštaj nije isto što i mirenje sa sudbinom. Preuzimanje odgovornosti zahtevaće priznavanje greške i iznalaženje potencijalnih rešenja da se situacija prevaziđe.

Ukoliko ste gledali utakmicu sa prijateljima i na taj način oštetili svoj ugled na poslu, jer ste kasnili sa predajom rada, obećajte sebi da ćete bolje organizovati vreme sledeći put, ili jednostavno izostaviti kratkotrajno zadovoljstvo utakmice, kako bi završili obaveze.

Ukoliko ste oštetili drugu stranu, iskreno im se izvinite i ponudite rešenja, ali ih i slušajte, možda oni imaju neki metod koji bi pomogao u prevazilaženju situacije. Obećajte da ćete se truditi da se promenite u budućnosti, ali samo onda kada to stvarno mislite i kada procenite da možete.

U suprotnom ćete se uvući u začarani krug stalnog osećanja krivice i nezadovoljstva.

#4 Pišite ili razgovarajte sa nekim o problemu

Dobra ideja bi bilo da pišete o svojim emocijama. Na taj način ćete steći malo objektivniji uvid u vaše stanje, budući da su misli materijalizovane i nalaze se ispred vas. Na ovaj način ćete možda steći objektivniji uvid u sliku, i možda ćete lakše oprostiti sebi.

Možete probati i da napišete pismo izvinjenja sebi ili drugima, gde objašnjavate svoje motive. Kada su emocije rečene, izgledaju mnogo manje dramatično, jer su izvan nas, baš kao što najčešće opraštamo lakše drugima, nego nama samima. S tim u vezi, ne zaboravite da obavezno potražite pomoć u vidu razgovora.

Razgovor sa prijateljem može nas podsetiti da smo voljene i dobre osobe, i da jedna greška ne treba da utiče na kompletnu sliku o nama.

Od prijatelja dobićete i podršku i saosećanje, a moguće i da će vas podsetiti na trenutke kada ste vi bili podrša njima u momentima kada su grešili. Ovo može biti korisno na više nivoa:

• Setićete se da su i ljudi koje iskreno volite skloni greškama
• Moći ćete da priznate i prevaziđete krivicu lakše, onda kada znate da nećete biti lišeni ljubavi za svoju grešku
• Podsećite se da svojim prijateljima i dalje verujete, uprkos tome što su načinili grešku i da je promena moguća

#5 Imajte na umu psihološku pomoć

Osećanje krivice koje preplavljava i sprečava zdravo funckionisanje i nastavljanje života je jedna od najčešćih uzroka razvoja psiholoških problema. Imajući u vidu ovu činjenicu, ukoliko primetite da se sa svojim osećanjima ne možete adekvatno izboriti sami ili uz pomoć prijatelja – kontaktirajte stručnu pomoć.

Imajte na umu da se osećanje krivice može prevazići i nastaviti život oslobođen teškog bremena koje vas blokira u daljem napredovanju. Psihološko savetovalište Beautiful Minds nudi usluge individualnih savetovanja, na kojima učimo metode i načine za oslobađenje od emocija koje sprečavaju naš razvoj i napredak.

Ako želite samostalno da radite na oslobađanju od osećaja krivice u tome vam može pomoći naš priručnik “Zavoli sebe”. Kroz 25 lekcija i 20 praktičnih vežbi ćete naučiti kako da oprostite sebi i autentično zavolite sebe. U priručniku vas očekuju iste metode i tehnike koje koristimo u svakodnevnom radu sa klijentima a koje provereno dovode do rezultata. Kliknite OVDE da biste saznali više.

Nadamo se da će vam naš tekst koristiti u momentima osećanja prevelike brige i krivice i da ćete ove metode primenjivati u budućnosti.  Ne zaboravite da budete saosećajni prema sebi i setite se da svi imamo pravo da pogrešimo. Budite prijatelj sebi onakav kakav ste prema drugima! Srećno!

Diplomirani psiholozi
Jelena Stanivuković & David Ramadani