Frustraciju, među širom populacijom poznatiju kao stres je u modernom vremenu lakše doživeti nego ikad. Više nam nisu potrebni veliki gubici, ratovi i krize da bismo doživeli ’’izbačaj iz koloseka’’. Zapravo, najlakša stvar koju u današnje vreme možemo da uradimo jeste da nas nešto iznervira.

Gužve u saobraćaju, zahtevni projekti na poslu, nerazumevanje naših bližnjih… Sve su to povodi da skliznemo u stanje koje se u psihologiji naziva ’’neizdrž’’ ili frustracija.

Međutim, neke osobe kao da bolje uspevaju da izađu na kraj u ovom stresnom vremenu dok drugi ne propuštaju nijednu priliku da se iznerviraju.

Potpuno je logično da većina ljudi oseća frustraciju u ovakvim okolnostima. Ali, videćete i sami – nije sve do okolnosti već mnogo zavisi i od nas.

Šta je zapravo frustracija?

Frustracija je stanje unutrašnje tenzije koju doživljavamo kada su naše namere, ciljevi i želje osujećeni. Dve različite osobe mogu potpuno drugačije da reaguju na istu situaciju a tu razliku nazivamo kapacitet podnošenja frustracije. To je kapacitet pojedinca da izdrži određeni nivo stresa i da se uspešno izbori sa njim.

Ovaj kapacitet varira od osobe do osobe pa za nekoga možemo da kažemo da ima nisku, optimalnu ili visoku toleranciju.

Kao što možete da naslutite, osobe sa niskom tolerancijom na frustraciju imaju najviše poteškoća u izlaženju na kraj sa stresom. Niska tolerancija na frustraciju može dovesti do hroničnog osećaja depresivnosti, anksioznosti ili osećaja nezadovoljstva.

Zato je veoma bitno da ojačate svoju sposobnost da tolerišete frustraciju.

Razvijanjem ove sposobnosti bićete bolje pripremljeni za neizvesnosti koje život nosi i moći ćete daleko lakše da izađete na kraj sa životnim preprekama.

Vratimo se na primere iz uvoda.

Statistika govori da prosečan vozač provede 3,5 godina života u saobraćaju a čak 6 meseci čekajući da se na semaforu upali zeleno svetlo. Ako žurite na posao, pod takvim okolnostima zaista nije teško da se iznervirate.

Onda dolazite na posao i pokušavate da započnete projekat za koji ste računali da vam neće oduzeti mnogo vremena ali se ispostavilo da projekat nije nimalo jednostavan – i kažete sebi ’’zapravo će ovo biti dug dan’’. Kakva bi bila vaša reakcija u ovom primeru; da li biste na semaforu počeli da trubite i udarate kontrolnu tablu ili biste se iskontrolisali? Da li biste digli ruke od projekta ili biste istrajali uprkos frustraciji?

Dakle, glavno pitanje je koliki su vaši kapaciteti za nošenje sa frustracijom i kako reagujete u tim situacijama?

Da biste procenili svoje kapacitete razmislite o ovim zaista čestim reakcijama na frustraciju. Budite sigurni da svaka osoba u nekom trenutku reaguje na neki od sledećih načina ali ako primetite da su ove reakcije kod vas učestale – to verovatno govori da imate nisku frustracionu toleranciju.

Ako se ne pronađete ni u jednom primeru – čestitamo, ovaj tekst nije za vas.

Tipične reakcije na frustraciju

• Bes ili agresija – ’’Frustracija stvara bes a bes stvara agresiju’’. Bes i agresija se obično ispoljavaju direktno ka objektu koji je izazvao frustraciju. Npr. počinjete da udarate ili da šutirate uređaj koji vam je preko potreban a prestao je da radi. Ako vam se neko našao na putu možete da upotrebite pretnje (verbalnu agresiju) ili da osobu odgurnete. Ako je objekat frustracije premoćan i ne možemo da se izborimo sa njim, obično dolazi do preusmeravanja agresije na manje izazovan objekat pa tako nije retka situacija da se roditelji izviču na dete ili na partnera samo zato što su doživeli frustraciju od strane svog menadžera ili direktora.
• Odustajanje – Odustajanje od cilja može da bude produktivno ukoliko je cilj realno nedostižan. Međutim, ono što se neuporedivo češće događa je da odustanje od cilja da bi se izbegla frustracija. Osobe koje odustaju često biraju trenutni komfor umesto ostvarenja dugoročnih ciljeva. Na primer, ukoliko konstantno doživljavamo neuspehe na fakultetu mogli bismo da odustanemo od samog studiranja i izaberemo trenutno olakšanje a zanemarimo potencijalnu karijeru. Apatija je stanje u kome osoba odustaje od svih ciljeva i želja tako da nikada ne postoji šansa da doživi frustraciju.
• Gubitak samopouzdanja – gubitak samopouzdanja se često javlja kao posledica odustajanja i osujećenih ciljeva. Takođe, gubitak samopouzdanja i pozitivne slike o sebi utiče na pogrešnu percepciju ličnih sposobnosti i kompetencija. Zato se ovakvim osobama često događa da podcene sebe u pogledu nekog budućeg zadatka pa biraju da ga uopšte ne započnu.
• Stres – Poznata je činjenica da stres šteti našem zdravlju. Učestala, produžena i intenzivna frustracija nas opterećuju i stvara stres koja može da se manifestuje kroz razdražljivost, umor, glavobolju, hipertenziju, čireve itd…
• Druge reakcije – Zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci često je motivisana željom da se umanji frustracija a isto može da važi i za prejedanje i probleme sa kilažom.

Koji su uzroci niske tolerancije na frustraciju?

Glavni uzrok niske tolerancije na frustraciju su naša uverenja koja imamo o konkretnoj situaciji.

‘’Sve što čujemo je mišljenje, a ne činjenica. Sve što vidimo je perspektiva, a ne istina.’’

Dakle, Marko Aurelije nam je ovim citatom ukazao na bitnu činjenicu – naša uverenja su podložna promenama. Od svega što smo naučili možemo da se odučimo i uvežbamo konstruktivnije reakcije.

Kako da povećam svoj kapacitet za frustraciju?

Nudimo vam nekoliko strategija za efikasnije izlaženje na kraj sa frustracijom. Napominjemo da će saveti i tehnike dovesti do promene u vašim reakcijama samo ukoliko ih budete ponavljali nebrojano puta. Dakle, kao i za svaku promenu – neophodno je da budete istrajni.

Prihvatite da je frustracija sastavni deo života

Najveći problem u nošenju sa frustracijom leži upravo u tome što je ne prihvatamo. Tipična uverenja pomoću kojih nastojimo da negiramo situaciju u kojoj se nalazimo:

• ’’Ne mogu da izdržim frustraciju’’
• ’’Moram (po svaku cenu) da se osećam prijatno/okej/zadovoljno’’
• ’’Kako ovo sme meni da se dešava’’

Preispitajte svoja uverenja u pogledu situacija koje u vama izazivaju nelagodnost. Zapitajte se da li je lakše da promenite situaciju (koja je neizbežna) npr. gužva u saobraćaju ili je efikasnije da promenite način na koji je posmatrate (što jedino i možete).

Činjenica je da će određene situacije i izazovi biti neprijatni jer život je prosto takav – nepredvidiv i frustrirajuć. Ali iako može da bude neprijatan ipak nije neizdrživ. Prihvatite neprijatnost i situacije na koje ne možete da utičete jer se one gotovo sigurno neće promeniti na bolje zbog vaših očekivanja i zahteva.

Izlažite se svojevoljno umerenoj frustraciji

Kao što izlaganje malim dozama otrova jača imunitet tako će i izlaganje umerenoj frustraciji uvećati vašu izdržljivost. Poput svake druge veštine i tolerisanje frustracije zahteva vežbanje. Izlažite se svojevoljno umerenoj dozi frustracije jer ćete tako steći naviku trpljenja onoga što je van vaše kontrole. Možete recimo da odvrnete hladan tuš u poslednjih par minuta tuširanja i šokirate svoje telo. Za mnoge je tuširanje hladnom vodom jedno vrlo neprijatno iskustvo ali zapravo povećava imunitet i vaš osećaj živahnosti. Ovo je samo primer a na vama je da izaberete umerenu frustraciju koja će vam biti dovoljno podnošljiva da biste se upustili u nju.

Strategije relaksacije

DUBOKO DISANJE

Da li ste znali da dubokim izdisajima možete da umirite rad srca i na taj način date znak telu da je sve pod kontrolom? Ako niste – probajte.

MINDFULNESS MEDITACIJA

Misli nisu činjenice a ni sve misli koje mislimo nisu naše več su proizvod našeg uma; da nije tako – mislili bismo samo o onome što želimo. Naročito u stresnim situacijama imamo običaj da se poistovetimo sa svojim mislima, kao da nam je um zamagljen. Zastanite za sekund, dopustite mislima da dođu i odu i videćete da one imaju svoj zaseban život. Možete i sami da istražite tehnike minfulness-a na internetu.

RELAKSACIJA MIŠIĆA

Ovo je još jedna tehnika kojom možete da utičete na svoje telo i voljno mu stavite do znanja da nema razloga da se uzbuđuje. Kada olabavite svoja ramena i ruke, vaš um zaključuje da može da se opusti i uloži resurse u kontrolisano razmišljanje umesto da primenjuje autopilot koji vas po svaku cenu brani i koji smo nasledili od dalekih predaka. Daleki preci nisu znali za ovu tehniku ali vi sada znate pa je isprobajte sledeći put kada osetite frustraciju.

Ukoliko vas frustracija remeti u svakodnevnom funkcionisanju i osećate da ne možete sami da se izborite – kontaktirajte BeautifulMinds tim ili drugu stručnu ustanovu koja će vam pružiti jasne tehnike i metode kako da povećate svoju frustracionu toleranciju i adekvatno odgovorite na stres.

Kao što smo rekli na početku, živimo u vremenu u kom je stres lakše doživeti nego ikada do sada ali je dobra vest što nikada nismo imali ni ovoliko znanja koje može da nam pomogne u borbi sa njim.

U našem kursu ’’Emocionalne inteligencije’’ nudimo objašnjenja koja će vam pomoći da prepoznate uzroke svojih negativnih emocija, pružamo tehnike pomoću kojih ćete uvežbati nove, efikasnije strategije u nošenju sa stresom i mnogim drugim emocijama. Kurs će vam kroz dvočasovni video materijal i 12 praktičnih vežbi pomoći da svoje emocije učinite inteligentnijim, izbegnete nepotrebnu patnju, i navedete ih da rade za vas a ne protiv vas.

Nadamo se da vam je ovaj tekst bio koristan. Pridružite se i našoj predivnoj Instagram zajednici sa kojom svakodnevno delimo vrlo korisne i praktične savete iz sveta psihologije.